.jpg)
e-TN: Nakon niza rekordnih godina za srpski turizam došla nam je i ova zbog Korone "baksuzna" 2020. Možete li u ovom trenutku sagledati njene posledice po naš turizam?
Na žalost, ove 2020. godine je usled pandemije nastupila „nova realnost“ što je dovelo do brojnih izazova sa kojima su se turistička i ugostiteljska privreda suočile. Sasvim sigurno smo očekivali nastavak odličnih turističkih rezultata i novu rekordnu godinu za srpski turizam, posebno imajući u vidu pokazatelje ostvarenih rezultata u prva dva meseca ove godine. Međutim, desio se COVID 19, koji je u potpunosti izmenio ne samo naš i svetski turizam, već i naše živote i naše navike.
Kada govorimo o posledicama, one su u ovom trenutku nesagledive, a gubici su veliki i na domaćem i na međunarodnom tržištu. Zbog zatvaranja granica, pored prevoznika, prva su na udaru bila preduzeća i destinacije koje su dominantno bile okrenute stranim turistima koji su u Srbiji, posebno u prvoj polovini 2020. godine, na mesečnom nivou beležili prosečan pad dolazaka za oko 90%. U julu je pad broja dolazaka stranih turista iznosio 88,7%, a u avgustu 83,7%.
Takođe, procenjuje se da su u Srbiji, turističkim agencijama, vodičima, pratiocima, hotelima posebno gradskim, ali i manjim ugostiteljima, organizatorima kongresa i drugih događaja i manifestacija, prevoznicima i drugim poslovnim subjektima u turizmu, prihodi drastično niži u odnosu na prošlogodišnje. Posebno su ugroženi turistički vodiči i pratioci, s obzirom da ne možemo u ovom trenutku govoriti o organizovanim turističkim putovanjima u grupama, posebno kada je o strancima reč.
Poslednje grube procene govore, da će turizam u Srbiji ove godine zbog epidemije izazvane korona virusom pretrpeti štetu od oko milijardu evra, pre svega zbog nedolazaka stranih turista, odnosno, umanjenog deviznog priliva. Naravno, treba uzeti u obzir i gubitke turističkih agencija, vodiča, organizatora događaja, manifestacija ali i drugih učesnika i brojnih povezanih delatnosti koji kreiraju lanac vrednosti u turizmu.
e-TN: Podsetite nas šta su sve Vlada i njeno resorno ministarstvo do sada učinila da se ublaže negativne posledice ove pandemije po srpsku turističku industriju?
Vlada Republike Srbije je od početka pandemije donela više mera koje su predstavljale spas za ukupnu privredu, pa tako i za značajan deo sektora turizma. Donet je paket od 4 seta ekonomskih mera: odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, direktna davanja preduzećima za zarade zaposlenih - 3 minimalne zarade, očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima krize i nakon nje - kroz program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga preko Fonda za razvoj Republike Srbije i kroz garantne šeme za podršku privredi za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji, i dodela 100 eura svim punoletnim građanima. Prethodno je NBS smanjila referentnu kamatnu stopu.
Nakon toga, Vlada je usvojila mere podrške za najugroženije sektore: turizam, ugostiteljstvo i prevoz putnika, koje se odnose na povoljne kredite za likvidnost i obrtna sredstva iz posebnog programa Fonda za razvoj Republike Srbije. Krediti se odobravaju na period do pet godina, sa grejs periodom do dve godine i rokom otplate do tri godine i po kamatnoj stopi od 1% godišnje. Nadalje, Vlada je odobrila sredstva za dodatnih 400 hiljada vaučera, što je, sa ranije odobrenih 160.000 vaučera, otvorilo mogućnost da 560.000 građana naše zemlje provede bar deo godišnjeg odmora u Srbiji uz podršku države. Pored toga, doneta je i Uredba o ponudi zamenskog putovanja za turističko putovanje koje je otkazano ili nije realizovano u zemlji ili inostranstvu usled pandemije COVID-19, a koje je uplaćeno delimično ili u celini, do 15. marta 2020.godine. Navedena Uredba je dala pravni okvir za rešavanje problema pre svega građana kojima turističke agencija nisu zbog navedenih okolnosti bile u mogućnosti da vrate novac za delimično ili u celini uplaćena putovanja. Ona je otvorila mogućnost putnicima, da u dogovoru sa agencijama, nađu najbolje rešenje za svoja uplaćena sredstva, jer ne treba zaboraviti da osiguravajuće kuće ne isplaćuju odštetne zahteve u slučajevima vanrednog stanja odnosno više sile.
Donet je i sledeći paket pomoći za privredu koji je podrazumevao isplatu dva puta po 60 odsto minimalne zarade za dva meseca: jul i avgust, kao i odlaganje poreza i doprinosa na zarade za jedan mesec, ali i poseban paket mera podrške hotelskoj industriji Srbije - osim hotelima u banjskim i planinskim mestima, koji su ipak ostvarili određeni promet i zaradu u letnjim mesecima, a koja se nisu našla na listi odobrenih turističkih mesta koji je predviđao jednokratnu direktnu subvenciju svakom hotelu od 350 evra po individualnom ležaju i dodatno još 150 evra po smeštajnoj jedinici.
e-TN: Svi smo zabrinuti zbog aktuelnih problema u kojima su se našle naše turističke agencije. Da li se naziru neka rešenja?
Reč je o veoma složenom i višeslojnom problemu, ali svakako o nezavidnoj poziciji u kojoj su se našle naše turističke agencije. Resorno ministarstvo svakodnevno komunicira sa predstavnicima PKS, Udruženja banaka, osiguravajućih kuća i turističkih agencija i njihovih udruženja u cilju iznalaženja najboljih rešenja. Verujemo da smo blizu rešenja u danima koji su pred nama.
Takođe, treba reći da su nakon niza konstruktivnih razgovora, osiguravajuće kuće "Triglav osiguranje", "Globos" i "Dunav osiguranje" izrazile spremnost da nastave sa izdavanjem polisa osiguranja turističkim agencijama, u cilju obezbeđivanja licenci za njihovo normalno poslovanje. Prema informacijama sa kojima ministarstvo raspolaže, ove tri osiguravajuće kuće su uputile dopise agencijama u kojima se traže podaci o poslovanju i bilansima, kako bi proces izdavanja polisa konačno otpočeo. Takođe, dopunjen je Pravilnik o garancijama putovanja sa odredbama u vezi procedure izdavanja i aktiviranja bankarskih garancija kao drugog modela garancije putovanja. Podsećam da je sistem garancija putovanja u potpunosti usklađen sa Direktivom EU o paket aranžmanima, ali i našim Zakonom o zaštiti potrošača.
e-TN: Koliko je do 01. oktobra podeljeno vaučera za godišnji odmor u Srbiji i da li će se neutrošena sredstva koja su budžetu Srbije bila namenjena za njih preusmeriti za neku drugu vrstu pomoći našim turističkim preduzećima?
Od početka godine do 1. oktobra je ukupno podneto blizu 272 hiljade prijava građana za korišćenje vaučera. Prva tura od 160 hiljada vaučera je podeljena već do 26. februara, dok je u okviru mera Vlade za ublažavanje posledica pandemije, od 13. maja građanima bilo na raspolaganju dodatnih 460 hiljada.
Kako interesovanje građana zbog zdravstvene situacije i pojedinih epidemioloških mera koje su ostale na snazi nije pratilo opredeljeni broj, određena sredstva su preusmerena za podršku hotelskoj industriji koja od početka pandemije, posebno u gradskim sredinama takođe trpi velike gubitke.
e-TN: Posle probnog, krenuo je i da tako kažem redovan rad e-Turiste. Kakvi su prvi rezultati i kakva su Vaša očekivanja od ovog ambicioznog projekta?
E turista je jedinstven i centralizovan elektronski informacioni sistem, koji sadrži sve relevantne podatke o turistima, zatim o pružaocima usluge smeštaja i objektima za smeštaj, preko koga se vrši njihova evidencija i unose drugi podaci proistekli iz obavljanja turističkih delatnosti. Jedan od ciljeva uspostavljanja elektronskog sistema prijave i odjave turista je objedinjavanja svih podataka o pružaocima usluga smeštaja, skraćivanje i smanjivanje broja i troškova administrativnih procedura, ali i bolja kontrola naplate boravišne takse i izmirenja poreskih obaveza ugostitelja, smanjenje sive ekonomije i bespravnog rada, posebno fizičkih lica pružaoca usluga smeštaja.
Dobijeni podaci o turistima omogućiće kreiranje fokusiranije marketinške politike, preciznije statističko praćenje domaćih i stranih turista kao i podizanje konkurentnosti turističke ponude Republike Srbije. Novi sistem će značajno uticati i na unapređenje bezbednosti, povezujući podatke o prijavi i odjavi turista sa podacima MUP-a, odnosno Uprave granične policije.
Važno je reči da je pristup centralnom informacionom sistemu u oblasti ugostiteljstva i turizma za sve ugostitelje besplatan.
Dosadašnjim rezultatima ne možemo biti nezadovoljni, jer je ovo tek početak imlementacije jednog velikog sistemskog rešenja. Naravno, ovo je period i otklanjanja nekih eventualnih problema u samom sistemu koji se mogu uočiti jedino u praksi. Do 15. oktobra 2020. godine u sistemu E turista je u Srbiji evidentirano više od 16.300 ugostiteljskih objekata za smeštaj svih vrsta, odnosno oko 8000 ugostitelja različitog tipa.
e-TN: Koje je sve vrline i mane našeg turizma otkrila Korona?
Odavno govorimo o tome i svesni smo da Srbija nije zemlja “mora i peska,, ali upravo nam je ova situacija sa pandemijom pokazala da smo itekako destinacija gde turisti mogu da provedu kompletan ili deo svog godišnjeg odmora. Ovo je izuzetno važno sa aspekta domaćih turista jer smo svesni da su mnogi naši sugrađani po prvi put ove godine putovali po svojoj zemlji kao turisti, posebno ukoliko izuzmemo naše najpoznatije turističke destinacije. Tako je u međuvremenu došlo do afirmacije, do sada, nedovoljno istraženih destinacija, posebno kada je reč o planinama, brojnim etno selima, salašima, jezerima, odnosno onim destinacijama koje su nudile autentične i atraktivne proizvode za aktivan odmor u prirodi.
Sa druge strane, videli smo u jeku turističke sezone da nam u nekim destinacijama nedostaju dodatni sadržaji i atrakcije, smeštajni kapaciteti, a ono što se kao izazov provlači već godinama su turistička signalizacija, putna infrastruktura, ali i obrazovani mladi kadrovi koji će ići u korak sa modernim zahtevima i tehnologijama koje se primenjuju u savremenom turizmu.
Resorno ministarstvo je, u skladu sa razvojnom politikom koju vodi Vlada RS, godinama unazad preko konkursa izdvajalo sredstva za projekte unapređenja turističke infrastrukture, projekte promocija, manifestacija i edukacija u turizmu, a bili su dostupni i povoljni krediti za unapređenje kvaliteta turističke ponude iz posebnog programa koje resorno ministarstvo već godinama realizuje u saradnji sa Fondom za razvoj RS.
Ovo je samo jedan od načina da sve potencijale kojima Srbija obiluje u narednom periodu pretvorimo u komparativne prednosti koje će biti stavljene u svrhu unapređenja i domaćeg i inostranog turizma. Samo tako, kroz sinergiju javnog i privatnog sektora i zalaganjem svih aktera turističke privrede, Srbija može u narednom periodu povratiti i unaprediti svoj položaj na međunarodnoj turističkoj mapi, te postati konkurentna i atraktivna turistička destinacija, što nam je svima zajednički cilj.
e-TN: Imajući u vidu da će ova zdravstvena, a samim tim i ekonomska kriza po svojoj prilici još potrajati da li se mogu očekivati neke nove mere u okviru naše turističke politike i šta se još mora uraditi da nas turisti, da tako kažem, ne zaborave?
Razumevajući ozbiljnost situacije i probleme turističke i ugostiteljske privrede, resorno ministarstvo će i u narednom periodu nastojati da u okvirima svoje nadležnosti i mogućnosti, a u saradnji sa drugim resorima, preduzimati dodatne aktivnosti u cilju sagledavanja rešenja za one aktere turističke privrede koji možda nisu ili ne u dovoljnoj meri obuhvaćeni prethodnim merama u cilju prevazilaženja krize u sektoru turizma i ugostiteljstva nastale epidemijom bolesti COVID-19.
Verujem da će turizam ponovo pokazati svoju elastičnost i kao više puta do sada oporaviti se brže od ostalih privrednih grana. Takođe, verujem da naše gostoprimstvo i našu autentičnost strani turisti neće zaboraviti. Moramo da nastavimo da unapređujemo kvalitet naše turističke ponude i ukupnu konkurentnost Srbije kao turističke destinacije, kroz permanentno unapređenje imidža. Srbija treba da bude atraktivna i autentična turistička destinacija prepoznatljiva i dobro pozicionirana na međunarodnom turističkom tržištu.